„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Tёплый каменный лёд
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Приче о истинама
Одјеци Шурманачке јаме
На ручку са животом
Тајна Добровољачке улице
Свитак над Лепеницом
Причај бако још
Скит
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Јутарња капија
Мирис зрелог жита 