„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Игра головой / Игра главом
Studies on English and Serbian Language
Пусте горе питоме долине
Месец у коси
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Ширином ме притишће равница
Последњи ђерам
Терор над Србима у Горажду
Сеоски адресар за мање упућене
Пјесме из 1901.
Јутарња капија
Мирис зрелог жита 