„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Глуха кућа
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Само за љубав
Елегије
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Одлазак
Приче из Новог Травника
Срби у Мостару; расправе и огледи
Браћа Хајдуковићи
Порука мудрог зеца
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Мирис фочанских ружа
Fanika
Родослов здувача
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Не тражим да знаш
Скит
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Мирис бадема у Камбоџи
Знамења старе Херцеговине
Тајна Совиног дола
Мирис зрелог жита
Košmari
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Ена са насловне стране
Неурамљене слике с пута
Tёплый каменный лёд
Сувишни људи
Завичајне бакве 