„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Panonska trilogija
Порука мудрог зеца
Ена са насловне стране
Душа на длану
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Завичајне бакве 