„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Цвет из туђе баште, песме и приче
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Крваво љето у Љубињу 1941.
Ланац око ветроказа
Браћа
Два крста и једна крв
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Бешчашће ближњих
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Зашто ти ово говорим
Скит 