„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Обриси у магли
Почело је са сновима
Purgatorijum
The Ray of the Microcosm
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Дневник Леоне Југин
Одјеци Шурманачке јаме
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Несањане приче
Незаборав
Косово и Метохија – српска баштина 