„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Српско-турски рат 1912.
Тешко је бити утишан до краја
Дванаест
Здраво, како је на земљи
Ко ме све није гласао
Док се не јаве пијетли
Карађорђе и први српски устанак
Filozofija politike II. Moć i moral
На раскрсници, књига друга
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Закоровљена огњишта
Краљ Петар од рођења до смрти
Studies on English and Serbian Language
Сунчани поздрав 