„У историји литературе често се појављују грађевинари као песници. Први пут се сусрећем са поезијом која настаје из доживљаја света који врши анализу крви и најситније састојке човекове. Можда је то тајна успеха Славице Стојић, да нам великодушно дарује свој таленат и да управо из властите крви и суштине супстанце изговори своје суптилне стихове и надасве спиритуални доживљај света.“ (реч Емира Кустурице)
КОРЕН
Дошло је време да птице своје
из топлог гнезда пустим и ја.
Срце се стегло зебње пуно,
а душу испуни необичан страх.
Да свако има свој правац и пут
свесна сам тога одавно ја.
Да време дође када се мора напустити мајчин скут,
кад-тад.
Дадох им крила, у лет их дигох,
ко оружје дадох љубав и поштење.
Кад крену да лете, да крила шире,
да благослов мој их прати од мене.
А када живот препреку стави,
виспрено тада нека извуку,
из завежљаја тог што им спремих,
ту бескрајну љубав и мудрост за пут.
Летите птице, ширите крила,
доступно нека вам буде све.
Али једно нека не напушта ваш ум,
да увек знате корен где је.
Lepršanje ledenih cvetova
Скит
Сабрана дјела, Пад Крајине
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
У златној смоли ћилибара
Трагови прошлости
Ипак у небо погледам често
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Кућни праг
Ђевич камен
Импулси и утисци
Шума савијеног дрвећа
Писмо галебу
У срцу споменар
Зрење
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Погана времена. (Освета II)
Doček
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2 