„Згоњанинова песничка збирка Кућни праг, обликована је, условно, од три тематско-мотивска поетска састојка. Циклуса који су, ипак, у комплементарном односу, прожимању и укрштају: ‘Праг’, ‘Епиграми’ и ‘Отворени круг’. Први циклус и целу књигу отвара песма ‘Праг’, кратка и мисаоно густа песма, сигурно најбоља у овој збирци. Дубоко људска и судбинска елегија о прагу и вратима родног дома, као и дугом путу да се до њих стигне. Испречили се простор и време, а ‘Година много, / времена мало’. Евокативно-елегичан и баладичан тон имају и многе друге песме; као она о крушци у завичајном воћњаку, чудног имена медвака, два века старој али виткој, која још увек златне плодове доноси.
Са пуно емотивног набоја, чежње и сете, испуњене су и песме о стрништу и раскршћу, крајишким рекама и сплаварењу, звездама, светлости и бојама, годишњим добима и љубавима. Ту су и путничке разгледнице, о заносима са путовања у Москву, Темишвар и Дунавску клисуру и древном храму Базјаш у Румунији, где живе Срби. Пева о манастирима, задужбинама српских краљева, славним српским јунацима и народним певачима, родној Жуљевици у цвећу, небу над Цером, сунцу над Банијом и романијским зорама, ћупријама на Дрини, чарним градовима и варошима.“ (Из поговора др Мића Цвијетића)