Драган Павловић
Драган Павловић рођен је 1949. године у Сремским Карловцима. Основну школу похађао у Крагујевцу и Горњем Милановцу, а гимназију у Сремским Карловцима и Скопљу, где је дипломирао на Медицинском факултету 1974. године.
Као лекар опште медицине радио је на Косову и Метохији, у Медицинском центру у Куманову и Дому здравља у Богатићу. Служио је војни рок у Санитетско-официрској школи у Београду и у Војној болници Мељине 1976/77. године. Прелази у Београд 1977. године на Уролошку клинику Медицинског факултета, где 1981. завршава специјализацију из анестезиологије и реаниматологије.
Од 1988. до 1998. ради као начелник анестезије на Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије (КЦС). Две године је био помоћник директора Ургентног центра КЦС. Од 2000. до 2004. ради на Институту за плућне болести и туберкулозу КЦС. Године 2004. прелази у Клиничко-болнички центар „Бежанијска коса“ за начелника анестезије. Одлази у пензију 2015. са места заменика директора исте болнице. Има дипломе магистеријума из кардиологије и доктора медицинских наука.
Драган Павловић је аутор и коаутор великог броја научних радова публикованих у домаћим и страним стручним часописима. Поред тога, аутор је поглавља у пет стручно-медицинских књига. Био је доцент на Медицинском факултету Универзитета у Београду и ванредни професор на Медицинској академији у Београду.
Стихове је почео да пише као ученик Карловачке гимназије. Његове се песме могу наћи у другој књизи „Српска поетска плетеница“, у зборнику „Лекари уметници“ Српског лекарског друштва, карловачким „Крововима“, сарајевском „Диогену“, часопису Књижевног круга из Кладова и београдском „Јесењину“. Једна прича му је изашла у „Политици”. Објавио збирке песама „Песме“ (Сремски Карловци 2005) и „Будна слова господара снова“ (Београд 2011).
Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења лекара писаца „Видар“ у Београду. Ожењен је, има две ћерке. Живи у Београду.
Детлак – село између двије ријеке
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Блиске даљине – Москва и Кијев
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Српско-руска сусретања
Сабрана дјела, Пад Крајине
Луча микрокозма
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Касно је за реванш
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Импулси и утисци
Тешко је бити утишан до краја
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Нове песме за нове осмехе
Небеска Скадарлија
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Кобни дани и хор мртвих душа
Кроз живот
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Through Genocide to a Greater Croatia
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Латице једног цвијета
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Последњи ђерам
Похвала међу рекама
Двострукe рефлексиjе
Са Флором на ти
Сербская православная церковь в Дубровнике
На утабаној стази немира
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Живот у дијалогу, мелем речи душу лечи