Кроз живот

Без претензија да буде судија своме времену, Живорад Симић у књизи „Кроз живот“ сумира властита животна и духовна искуства. Из густине минулих догађаја издваја битне тренутке и упечатљиве ситуације, описује прилике и судбине људи с којима се сусретао. Као да је поступао према Марлоовом савету: „Ни истинито ни лажно, већ доживљено“.

Уграђујући у књигу свој део истине о минулим временима, Симић пише о појединим занимљивостима и згодама које је меморисао током дипломатског службовања, али предочава и низ узбудљивих доживљаја. Читалац ће, тако, сазнати како је зла коб задесила пљачкаше археолошких налазишта („Освета римске богиње“) , а илустративан је и фрагмент („Несрећа на језеру“) у коме се описује породична трагедија човека који је „у рату био задужен за ликвидације четника и љотићеваца, као и окупаторских војника“. Преплићу се фактографија, сећања и збивања на политичкој сцени у којима су сагоревали неки племенити идеали и рушиле се илузије.