„Казивања учесника братоубилачког рата Илије Сарића, кроз перо аутора Јаковљевића, никога неће оставити равнодушним. Честита старина јасно, без пристрасности, прича о времену које полако одлази у заборав.
Деведесетогодишњи старац се враћа у давна времена, пре више од двеста година, када су му преци из Црне Горе доселили на Борке. Своју причу завршава у Вишеграду као прогнаник у последњим смутним временима. Јасан говор, прави херцеговачки, питка прича о свом роду, завичају и народу. Прича која тече као планински поток. Исповест од које навиру сузе на очи. Казивање о усташком злочину, невином страдању, херојском отпору и примерима чојства и јунаштва, левим скретањима и времену када је брат убијао брата. Разговетно прича Илија о комунистичким казаматима: Ћеловини, Зеници, Фочи… Како је живео после као обележен.
Хвала аутору господину Сретену Јаковљевићу што је ову причу сачувао од заборава. Хвала на труду и залагању које је утрошио свих ових година неуморно сакупљајући податке. Хвала му и име свих оних убијених, уцвељених, оних чије муке само небо зна. Хвала у име нас потомака чије су претке убијали, мучили, а ми то годинама нисмо смели рећи. Хвала у име будућих потомака…“ (Из рецензије Рајка Сарића)