„Име главног јунака, већ у наслову [романа Сви Адамови гријеси] асоцира и на колективно (грех) и на појединачно (судбина јединке) и тако најављује путовање кроз један људски живот који је уједно метафора судбине људске заједнице, посебно оне најуже, породичне.
Неписмени сељак, чврсте вере у Бога, у себи носи исконску снагу и потребу да сачува огњиште и породицу, да задржи децу на земљи која за њега представља највећи благослов, али се у том напору и својој немоћи да покаже осећања, преобраћа у родитеља који не разуме и не прихвата потребе своје деце, који их исмева и осуђује. У корену тог неразумевања и дечјег очаја што му онај који му је подарио живот онемогућава да живи по своме налази се главно чвориште ове снажне породичне саге.
Два стожера одржавају у животу нашег јунака и када пролази кроз најснажније потресе и најнеочекиваније преокрете: његово село и мајчина фигура, која кроз цео роман стоји као каријатида снаге, брижности и љубави која не тражи ништа заузврат, која, мирећи се са судбином, носи сав терет породичних односа.
Посебну динамичност овом роману дају епизоде у којима сећања јунака преносе читаоца у неко прошло доба извезено архаичним сликама и старим сочним језиком српског села.“ (Из поговора Душице Ивановић)
Вајар свјетлости
До мене је
Знамените жене и владарке српске
Злочини над Србима у Великом рату
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Елегије
Kazino
Through Genocide to a Greater Croatia
Љубавна писма прочитана после педесет година
Српска народна Европа – роман о вестима дана
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Нова овидљавања
Плава вода
Приче сарајевских избјеглица
Večernji za Belgrad
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Срећа преплетена трњем
Linije sreće
Приче из Новог Травника
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Равница та добра вила
Живопис
Сабрана дјела, Пад Крајине
Мирис фочанских ружа 