Цвијетин Ристановић
Цвијетин Ристановић рођен је 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Учитељску школу завршио је у Бијељини, Вишу педагошку школу у Тузли, а Филозофски факултет – група Југословенске књижевности у Новом Саду. Постдипломски студиј – смер за науку о књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду, где је и докторирао.
Бави се књижевном критиком и историјом књижевности. Радове је објављивао у часописима и листовима: „Израз”, „Лица”, „Провинција”, „Путокази”, „Значења”, „Багдала”, „Ријечи”, „Домети”, „Српска вила”, „Словеса”, „Крајина”, „Детињство”, „Међај”, „Одјек”, „Бразде”, „Просвјетни лист”, „Ослобођење”, „Глас српски” и др.
Објавио књиге:
„Казивање као огледало живота“ (1990),
„Епик и лирик Петар Кочић“ (1995),
„Српски пјесници за дјецу“ (1997),
„Огледи и прикази“ (1999),
„Простори дјетињства“ (2002),
„Књижевне теме“ (2003),
„Критички (п)огледи“ (2006),
„Књижевнокритичка освјетљења“ (2009),
„Вредновање књижевног текста“ (2014),
„Свакидашње приче“ (2017),
„Огледи, бесједе, есеји“ (2020),
„Моћ умјетничке ријечи“ (2024).
У издању Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву приредио је:
„Избор из поезије и прозе за дјецу Десанке Максимовић“ (1999),
„Избор из поезије за дјецу пјесника Републике Српске“ (2000),
„Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према Наставном плану и програму за основну школу у Републици Српској“ (2003–2004) – укупно 18 књига.
„Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према наставном програму Заједничког језгра у Босни и Херцеговини“ (2005) – укупно седам књига.
Ристановић живи у Бијељини. Пензионисан је у звању редовног професора Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.