Цвијетин Ристановић
Цвијетин Ристановић рођен је 1937. године у Модрану, општина Бијељина. Учитељску школу завршио је у Бијељини, Вишу педагошку школу у Тузли, а Филозофски факултет – група Југословенске књижевности у Новом Саду. Постдипломски студиј – смер за науку о књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду, где је и докторирао.
Бави се књижевном критиком и историјом књижевности. Радове је објављивао у часописима и листовима: „Израз”, „Лица”, „Провинција”, „Путокази”, „Значења”, „Багдала”, „Ријечи”, „Домети”, „Српска вила”, „Словеса”, „Крајина”, „Детињство”, „Међај”, „Одјек”, „Бразде”, „Просвјетни лист”, „Ослобођење”, „Глас српски” и др.
Објавио књиге:
„Казивање као огледало живота“ (1990),
„Епик и лирик Петар Кочић“ (1995),
„Српски пјесници за дјецу“ (1997),
„Огледи и прикази“ (1999),
„Простори дјетињства“ (2002),
„Књижевне теме“ (2003),
„Критички (п)огледи“ (2006),
„Књижевнокритичка освјетљења“ (2009),
„Вредновање књижевног текста“ (2014),
„Свакидашње приче“ (2017),
„Огледи, бесједе, есеји“ (2020),
„Моћ умјетничке ријечи“ (2024).
У издању Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву приредио је:
„Избор из поезије и прозе за дјецу Десанке Максимовић“ (1999),
„Избор из поезије за дјецу пјесника Републике Српске“ (2000),
„Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према Наставном плану и програму за основну школу у Републици Српској“ (2003–2004) – укупно 18 књига.
„Књижевна дјела за школску лектиру од II до V разреда према наставном програму Заједничког језгра у Босни и Херцеговини“ (2005) – укупно седам књига.
Ристановић живи у Бијељини. Пензионисан је у звању редовног професора Педагошког факултета у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.
Шта би рекао Че
Приче из Пиве
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Песништво Вука Крњевића
Срећа преплетена трњем
Мала приношења
Не осуђујте је више
Ширином ме притишће равница
Приче из Новог Травника
Порука мудрог зеца
Неурамљене слике с пута
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Живопис
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Шта те боли, Јупитере?
Крваво љето у Љубињу 1941.
Клупко спаса
Мирис фочанских ружа
Приче са терена
Ђевич камен
Војникова бресква
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Јутарња капија
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Putem zaspalog vetra
Свакидашње приче