„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
На пучини међа
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Život i poezija Mubere Pašić
Папирна марамица
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Кућни праг
У хоризонту филозофске историје
А возови су пролазили, давно...
Питома долина Лашва Брод
Тражим реч
Епископија захумско-херцеговачка
Родослов здувача
Клупко спаса
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Мала приношења
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike 