„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
У завичају чудесних бића
Догађај код „Српске круне“
Листања
Душа у пепелу
Тајна Добровољачке улице
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Ко смо – одакле смо
Mocambo
Српска православна црква у Дубровнику
Приче из белог града
Пивска сновиђења
Одјеци Шурманачке јаме
Крваво љето у Љубињу 1941. 