„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Сачувано од заборава
Пут у Криводо
Фоча; вријеме и догађаји
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Турски друм
Док се не јаве пијетли
Поп Јовичина буна
The Ray of the Microcosm 