„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Ипак у небо погледам често
На удици
Крваво љето у Љубињу 1941.
Клон
Život i poezija Mubere Pašić
Испирање злата
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Пољубне и погубне песме
Двострукe рефлексиjе 