„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Izbegličke suze
Огледи, бесједe, есеји
Свакидашње приче
Сачувано од заборава
Рeка (не)заборава: сећање које тече
Јубилеј и остало
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације
Мојој Херцеговини
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Нешто између… добра и зла
Треба то јавит оном чо’еку: херцеговачки разговори
Игра головой / Игра главом 