„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Одјеци Шурманачке јаме
Важно је бити тужан
Тетоважа ума
Аспекти филозофског промишљања историје
Клупко спаса
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Док се не јаве пијетли
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Не волим лимун
Zapisi sa putovanja
Сунчани поздрав
Узајамни односи живог света
Егзибициониста и други
Последњи ђерам
Пут до истине
Француска надахнућа
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Alone and On My Own
Случај сликара Мијушковића
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Српски културни наратив 