„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Не тражим да знаш
Цица контејнерка
Причај бако још
На ручку са животом
У срцу споменар
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Приче о истинама
Пасош за небо
Епископија захумско-херцеговачка
Касно је за реванш
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Корона
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Izbegličke suze
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Почело је са сновима
Захумље-Херцег
На удици 