Тања Прокопљевић, у својим тематски разноликим приповеткама, које срећно обједињује уверљивoм приповедачком имагинацијом, представља се читаоцима као модеран, ерудитни приповедач.
Лепота њеног приповедања произилази не само из богате симболике мотива и фабуле, него и из стваралачког напора да се тематика преобликује и стилизује језиком бајке, с јасном намером да се открију врата према ономе што је невидљиво и недокучиво, где се машта прелива преко руба реалности и постаје стварност за себе.
Ауторска перспектива у Прокопљевићкиној формули приповедања остварује се готово спонтаним настајањем ткива приче у коме се редовно трага за новим животним аспектима. Описани догађаји обавијени су чудесним флуидом мистике и преламају се у више равни и значења. Унутрашњом идејном и мисаоном димензијом, аутор обезбеђује причању дубљи смисао, посебну драж и аутентичну уметничку снагу.