Panonska trilogija

Време и простор у Мирјаниним прозним фрагментима не познају статичност, линеарност, хронологију или затвореност у себе. Они су отворена категорија духа који лута, мисли која се слободно сели и укршта сопствену с туђим биографијама, идејама и сновима. Прозна шетња кроз сопствени и туђе животе започиње и завршава једном тајном на крају „Панонске трилогије“. Ко је Мириам? Јунакиња ауторкиног раног романа, она сама, или читатељке које су себе препознале у њој? Ауторка трага за јунакињом или некадашњом собом, покушава да комуницира са давнашњим и садашњим пријатељима, уметницима, под теретом сећања на заједнички младост, давне и љубави и „неко друго време“…