„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Пивска сновиђења
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Умиљанкa
У свету маште и снова
Бајка о одрастању
Незаборав
Смоква у Београду
Записи протином руком; српске народне приповетке, народне пословице и изреке, етнографски списи
Приче од којих се расте
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Стаза
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Приређивање Кочића – обмане и промашаји 