„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Кућни праг
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Приватни час историје
Не тражим да знаш
Praslike
Величка рапсодија
У времена кругу
Отисци буђења
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Lepršanje ledenih cvetova
Пасош за небо
Причај бако још
Пољубне и погубне песме
Фото-записи
Песме и пјесме
Вајар свјетлости
Касно је за реванш
Ријечи очи љубави
Коштана врпца
Моћни штит
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Живот и пјесма
Alone and On My Own
Putem zaspalog vetra 