„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Хаику записи
Не волим лимун
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Тешко је бити утишан до краја
Putovanje kroz ljubav
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Пастирево
Шишке и заљубишке
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку 