„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Питома долина Лашва Брод
Moj brat Jovan Rašković
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Смрт, буђење
Сребром сија Бистрица
Пут према изгреву сунца
Очи Симониде Лепе
Епископија захумско-херцеговачка
Пољубне и погубне песме
Мала моја од Брчанске малте
Обећала сам себи
Нови хладни рат и Србија
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Распукле зоре
Мириси панонских трава
Испирање злата
Народ од песме већи
Emocije i mišljenje
Важно је бити тужан
Огледало душе
Приче из Пиве
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Шаљиве народне песме
Нова овидљавања 