„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Погана времена. (Освета II)
Црвени руж
Пут до истине
Проблеми, писци, дела VI
Сабрана дјела, Пад Крајине
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Мала приношења
Смрт, буђење
Везмарово сећање
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Војникова бресква
Терор над Србима у Горажду
Карађорђе и први српски устанак
Doček
Јахорина 1992–1996, дневник
Panonska trilogija 