„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Прсти лудих очију
Тако се гради кућа
Пут до истине
Песништво Вука Крњевића
Шума савијеног дрвећа
Име ми је љубав
Из Божијег врта
Хроника једне породице из Вукодола
Игром до смисла
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Обриси у магли
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Живопис
Сновања
Само за љубав
Ехо бескраја
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Filozofija politike II. Moć i moral
The Ray of the Microcosm
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Губер кућу гради 