„У читавом том конгломерату збивања, где судбина нема сомотске рукавице и не глади и не милује саме актере дешавања, постоји неко место, где бораве сигурност, лепота и спас; баш ту, у највеће дубине душе, професор Љубомир Шевић се спушта, и ту хвата одблеске среће, оне одблеске који дају потпуну интегралност и сачињавају идентитет, где једино постоји мир, и где је човек оно што заиста јесте.
Јунаци овог романа, Љубомир и Воја, носиоци су лепоте речи, то је њихова мисија, она најфинија, најстраснија, као и она прећутна, трагање за идентитетом. Није друштво то које негује хришћанску врлину, то може само појединац, можда управо онај кога гура та ’висока светлост’.“ (Из поговора Милована Станковића)
Народ од песме већи
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Прегршт прича
Учитељица
На пртинама старине
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Очи Симониде Лепе
Два крста и једна крв
Живопис
Последњи снег
Српски културни наратив
Трагови прошлости
Трунто – остварени сан
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Тајна Добровољачке улице
Praslike
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Записи Јефимије Обрадове
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Преобразбе
Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације
А возови су пролазили, давно... 