Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Шта те боли, Јупитере?
Do večnosti i natrag
Вајар свјетлости
Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине
Шта би рекао Че
У златној смоли ћилибара
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Храст мајке родне 