Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Манифест - песме очаја
Црнотравац
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену
Žena u žrvnju
Љубави у доба короне
Искре
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1 