Звијезда падалица

Сво­ју ју­на­ки­њу Је­ле­ну Зла­то­но­со­вић, из исто­и­ме­ног ро­ма­на об­ја­вље­ног пре не­ко­ли­ко го­ди­на, Љи­ља­на Лу­кић не пре­пу­шта за­бо­ра­ву. Ни њен жи­вот се не за­вр­ша­ва смр­ћу му­жа Вук­ми­ра, ве­ли­ка­ша ко­ји је сто­ло­вао у Зво(р)ни­ку у пр­вим де­це­ни­ја­ма пет­на­е­стог ве­ка. На­про­тив, не­гда­шња бу­дим­ска ле­по­ти­ца, усво­је­ни­ца ба­на Мо­ро­ви­ћа, од­га­ја­на на дво­ру кра­ља Жиг­мун­да за двор­ску да­му, да би се уда­ла у област Со­ли и жи­ве­ла по­при­лич­но јед­но­лич­ним жи­во­том у ку­ли из­над Дри­не, остав­ши удо­ви­ца, те­ра­на сна­жним уну­тра­шњим на­го­ном да са­чу­ва све што је оста­ло иза му­жа, по­ста­је ср­на ме­ђу ву­ко­ви­ма, али ни у јед­ном тре­нут­ку не по­ми­шља на пре­да­ју.