„Ово је роман превасходно о судбини српске жене у средњовековној Босни на коју су своју стрелу одапели Агарјани, али и роман путопис, роман бедекер; такође и роман културе, јер они који путују и не путују осењени су уметничким лепотама Грчке, Италије, Шпаније, Јерусалима, Медитерана, Свете Горе, српских предела, дворова и манастира, Персије, Средње Азије, Кине. Истовремено он може да се чита и као историјски роман, заправо роман о историји; главнином свога тока може да се рашчитава и као љубавни роман, испричан са дистанце, из даљине.“ (Из поговора Анђелка Анушића)