Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Књига о Синиши Кордићу
Поглед из оштрог угла
Шта би рекао Че
Putem zaspalog vetra
Само за љубав
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Црква сељачких јутрења
Знамените жене и владарке српске
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Пјесме из 1901.
Браћа Хајдуковићи
Радуј се
Ђе сам ја ово
На пучини међа
Сновања 