Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Последњи ђерам
¿Qué diría Che?
Приче сарајевских избјеглица
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Јелена, мајка које нема
Манастир Подмалинско
Сви Адамови гријеси
Пут према изгреву сунца
Шишке и заљубишке
Глуха кућа
Давидов свет
Српска народна Европа – роман о вестима дана
На пучини међа
Прави Сремац има три шешира
Тетоважа ума
Сновања 