Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Важно је бити тужан
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Преобразбе
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
Проза позног Капора (2000–2010)
Сувишни људи
А возови су пролазили, давно...
Заклон
Завет љубави
На ручку са животом
Прегршт прича
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Ипак у небо погледам често
Рудо у Великом рату 1914–1918.
The Ray of the Microcosm
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Звјездани вијенац изнад планине
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3 