Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Песме и пјесме
Doček
Шта би рекао Че
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Ена са насловне стране
Док неба буде
Не знам, још увек
На ручку са животом
Капије љубави
Приче из Пиве
Потапање ветра
У небо загледан
Проповед 