Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Ловац
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Родослов здувача
Приватни час историје
Не знам, још увек
На трећој тераси
Учитељица
Црвени руж
Срећа преплетена трњем
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Prošle noći
Sećanja i osećanja
Како, Вуче, деца уче
Ена са насловне стране
Филип
Француска надахнућа
Док неба буде
Пјесме из 1901.
Кућни праг
Завет љубави
Ђевич камен
Шума савијеног дрвећа
Љубавно пијанство
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Преобразбе
Тетоважа ума
Само за љубав 