Својим лаконским, дубоко доживљеним, бритко изоштреним пером, песник доноси своја нова певања – промишљања стварности, осмеха, облутака, згода и незгода, отисака и ожиљака, годишњих доба, луцидности, игара…
***
Онај завезаних очију
Не ужива баш особито у игри.
Унезвереним рукама
Зури у празно.
Грчевитим,
Ненавикнутим покретима,
Шамара ваздух,
Шеврда,
Тетура.
Губи осећање простора
И с њиме изгледе
Да би под уморним прстима
Коначно могао
Осетити људско обличје
И тако стећи право
Да с очију скине повој
И огледа се око себе
С неодређеним осећањем
Нелагодног олакшања.
Необична је то игра.
***
Одсјај душе
Трагови прошлости
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
The Ray of the Microcosm
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Сербская православная церковь в Дубровнике
Сабрана дјела, Приче
Последњи ђерам
Дневник Леоне Југин
Минут ћутања; епизоде из босанског рата 1992–95.
Исповест Вуку
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Ја-Тара
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Седам јеврејских прича
Звјездани вијенац изнад планине
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Сто песама за Максима
Клон
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2 