У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Да се прича и памти
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka
Filozofija politike II. Moć i moral
И крв је горела
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Звјездани вијенац изнад планине
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену
Сербская православная церковь в Дубровнике
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Alone and On My Own
Црнотравац
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Исповест Вуку
Смрт, буђење
На раскрсници, књига друга
Košmari
Шума савијеног дрвећа 