У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Само за љубав
Травничке свјетиљке
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Ко смо – одакле смо
Обриси у магли
Проповед
Шишке и заљубишке
Листања
Не осуђујте је више
Здраво, како је на земљи
А возови су пролазили, давно...
Биље света оком детета
Француска надахнућа
Моји професори
Растанак на Палама
Питома долина Лашва Брод
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Месец у коси 