У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Домовина у срцу и друге приче
Свакидашње приче
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Козара, споменик нашег памћења
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Елегије
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Игром до смисла
Приче
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Детлак – село између двије ријеке
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања 