У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Како, Вуче, деца уче
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Нешто између… добра и зла
У кругу књижевних и филозофских есеја
Вук у ратној причи
Први српски алтернативни часопис
Дванаест
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
Добрички цветови
Нећу да гледам очима мртвозорника
Kazino
Изабрана проза и поезија
Кипар, историјат уједињења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Prose and Poetry Selection
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Приче од којих се расте
Želje i kazna: priča o Tantalu
Стаза
Прекинуте љубави 