У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Игра головой / Игра главом
Studies on English and Serbian Language
Пусте горе питоме долине
Месец у коси
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Ширином ме притишће равница
Последњи ђерам
Терор над Србима у Горажду
Сеоски адресар за мање упућене
Пјесме из 1901.
Јутарња капија
Мирис зрелог жита
Губер кућу гради
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Папирна марамица
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Љубав у малом граду
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
Црвени руж
Обрадујте најдраже
Незаборав 