„Ни странице ове поеме, ни хиљаде и хиљаде других страница до сада написаних, нису довољне да опишу зверства непријатеља и Исусове муке нашег народа у Другом светском рату. Живот и смрт, ране и ожиљци, бол и непребол, збегови и логори, сећање и незаборав прате сваки рат. […]
А ja настојим да, на свој начин, примерен мом осећању трагедије, мојој побуни против злочина, искажем страдање нашег рода, као васкрснуће. Једино тако и могу, никако другачије. Сложићу се са тумачима Змајеве песме да су гробови и својеврсни светионици, то јест путокази. Да, ти светионици у узбурканом мору разних страхота и људских недела, постају узори и светло другима које обасјава чин храбрости, родољубља, људскости. У сваком праху и пепелу, како нас историја хришћанства учи, остаје нека искра, неки импулс који враћа у живот.“ (Ауторка)
Сербская православная церковь в Дубровнике
Троугао
Есеји о уметности
Слика
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Живот и пјесма
Заклон
О граде мој; завичајна антипоема
Листања
Вук у ратној причи
Записи Јефимије Обрадове
Свитак над Лепеницом
Сонети у три круга
Зора над Боровњацима
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Do večnosti i natrag
Биље света оком детета
Импулси и утисци
Срби у Мостару; расправе и огледи
Похвала међу рекама
Отисци буђења 