„Трајан Поп Трајан, који од 1990. живи у Немачкој, није био непознат на књижевној сцени Румуније. Припада од почетка осамдесетих оној генерацији младих лиричара која се ослањала на америчку бит-генерацију, како је одређује румунска критика. Већи део овде изабраних песама настао је после деведесетих и те песме поново тематизују две ствари: ко сам ја, где ја припадам? При покушају да се нађу одговори на ова питања, аутор се неизбежно супротставља прошлости. Овом упозоравајућом жестином, такође после толико година, покушава песник да се одупре свему о чему пише.“ Јохан Липет
„Предочена књига је више него историјски документ, никад утуљеног лирског гласа велике снаге. У његовим лирским документима је побуна против депресивног система, несуспрегнути гласови књижевне и политичке револуције. Они се овде јасно чују.“ Клаус Мартенс
„Трајан Поп Трајан, побуњени писац генерације ’80-их, која обједињује лирику, прозу, ‘љуте’ драме и анти-Чаушеску-написе, поново се јавља након толике одсутности. Коју смо болно доживели – сви ми, сведоци његовог ондашњег муњевитог суделовања на литерарној арени. Тада, у годинама младог темишварског духа.“ Корнел Унгуреану