„Трајан Поп Трајан, који од 1990. живи у Немачкој, није био непознат на књижевној сцени Румуније. Припада од почетка осамдесетих оној генерацији младих лиричара која се ослањала на америчку бит-генерацију, како је одређује румунска критика. Већи део овде изабраних песама настао је после деведесетих и те песме поново тематизују две ствари: ко сам ја, где ја припадам? При покушају да се нађу одговори на ова питања, аутор се неизбежно супротставља прошлости. Овом упозоравајућом жестином, такође после толико година, покушава песник да се одупре свему о чему пише.“ Јохан Липет
„Предочена књига је више него историјски документ, никад утуљеног лирског гласа велике снаге. У његовим лирским документима је побуна против депресивног система, несуспрегнути гласови књижевне и политичке револуције. Они се овде јасно чују.“ Клаус Мартенс
„Трајан Поп Трајан, побуњени писац генерације ’80-их, која обједињује лирику, прозу, ‘љуте’ драме и анти-Чаушеску-написе, поново се јавља након толике одсутности. Коју смо болно доживели – сви ми, сведоци његовог ондашњег муњевитог суделовања на литерарној арени. Тада, у годинама младог темишварског духа.“ Корнел Унгуреану
Да се прича и памти
Пјесме
Преобразбе
Завет љубави
Тајна се опире злу
Клупко спаса
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Одрастање – сан, па буђење
Мирис зрелог жита
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Заклон
Љубавно пијанство
Сањалица
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Znam da nikad ne smem stati
Пољубне и погубне песме
Причај бако још
Do večnosti i natrag
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
У свету маште и снова
Такво ти је име и поријекло
Одлазак
Похвала међу рекама
Двострукe рефлексиjе
Истина о смрти је лаж
Коштана врпца
Док се не јаве пијетли
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Живот и пјесма
Невеста на прагу
Венчане тишине
На пучини међа
Правописна норма тишине
Касно је за реванш 