„Ни странице ове поеме, ни хиљаде и хиљаде других страница до сада написаних, нису довољне да опишу зверства непријатеља и Исусове муке нашег народа у Другом светском рату. Живот и смрт, ране и ожиљци, бол и непребол, збегови и логори, сећање и незаборав прате сваки рат. […]
А ja настојим да, на свој начин, примерен мом осећању трагедије, мојој побуни против злочина, искажем страдање нашег рода, као васкрснуће. Једино тако и могу, никако другачије. Сложићу се са тумачима Змајеве песме да су гробови и својеврсни светионици, то јест путокази. Да, ти светионици у узбурканом мору разних страхота и људских недела, постају узори и светло другима које обасјава чин храбрости, родољубља, људскости. У сваком праху и пепелу, како нас историја хришћанства учи, остаје нека искра, неки импулс који враћа у живот.“ (Ауторка)
Латице једног цвијета
Књижевно дело Милоша Црњанског
Зашто не сме
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
Капетанова сабља
Касно је за реванш
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Мојој Херцеговини
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Гласно ћутање
Слике и сећања
Зора над Боровњацима
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације
Praslike
Злочини над Србима у Великом рату
На обалама историје савременог света
Последњи снег
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Двострукe рефлексиjе 