„Ни странице ове поеме, ни хиљаде и хиљаде других страница до сада написаних, нису довољне да опишу зверства непријатеља и Исусове муке нашег народа у Другом светском рату. Живот и смрт, ране и ожиљци, бол и непребол, збегови и логори, сећање и незаборав прате сваки рат. […]
А ja настојим да, на свој начин, примерен мом осећању трагедије, мојој побуни против злочина, искажем страдање нашег рода, као васкрснуће. Једино тако и могу, никако другачије. Сложићу се са тумачима Змајеве песме да су гробови и својеврсни светионици, то јест путокази. Да, ти светионици у узбурканом мору разних страхота и људских недела, постају узори и светло другима које обасјава чин храбрости, родољубља, људскости. У сваком праху и пепелу, како нас историја хришћанства учи, остаје нека искра, неки импулс који враћа у живот.“ (Ауторка)
The Keys to Life
Тако се гради кућа
Starija poimanja politike 1. Antička shvatanja politike
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
¿Qué diría Che?
Ћирило и Методије
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Распукле зоре
Бијела лица несаница
Pedeset koraka
Tёплый каменный лёд
Шта би рекао Че
Душа на длану
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Венчане тишине
Шума савијеног дрвећа
Вајар свјетлости
Ријечи очи љубави
Клупко спаса
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Bea
Сабрана дјела, Пад Крајине
Сновања
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Очи сунчеве 