„Ни странице ове поеме, ни хиљаде и хиљаде других страница до сада написаних, нису довољне да опишу зверства непријатеља и Исусове муке нашег народа у Другом светском рату. Живот и смрт, ране и ожиљци, бол и непребол, збегови и логори, сећање и незаборав прате сваки рат. […]
А ja настојим да, на свој начин, примерен мом осећању трагедије, мојој побуни против злочина, искажем страдање нашег рода, као васкрснуће. Једино тако и могу, никако другачије. Сложићу се са тумачима Змајеве песме да су гробови и својеврсни светионици, то јест путокази. Да, ти светионици у узбурканом мору разних страхота и људских недела, постају узори и светло другима које обасјава чин храбрости, родољубља, људскости. У сваком праху и пепелу, како нас историја хришћанства учи, остаје нека искра, неки импулс који враћа у живот.“ (Ауторка)
Шта би рекао Че
Смијешано најлакше се пије
На раскрсници, књига друга
Црква сељачких јутрења
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Вредновање књижевног текста
Бешчашће ближњих
Похвала међу рекама
Мала приношења
Џиварска црквена општина
Књига о Дијани Будисављевић
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Priče slomljenog ogledala
Док се не јаве пијетли
Вукодолске приче
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Последњи ђерам
¿Qué diría Che?
Милош Обилић у народној поезији и легенди
Последњи снег 