„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Ко ме све није гласао
Песме
Косово и Метохија – српска баштина
Епископија захумско-херцеговачка
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
У трагању за оцем
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Kozja ćuprija
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
На крилима Урила 