„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Ипак у небо погледам често
Kozja ćuprija
Сабрана дјела, Пад Крајине
У трагању за оцем
Домовина у срцу и друге приче
Далеко се чуло
Шаљиве народне приче
Вилма
Чистачи
У свету маште и снова
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Сабрана дјела, Тамо-амо по беломе свету: ћуш-роман
Закоровљена огњишта
Путују речи 