„И љубав и патња и молитва, вера и нада такође, елементарни су садржаји духовности у поезији наше песникиње. Љубав је њен кредо. Она је извор и среће, и патње, и вере да је у љубави спас… А да срећа није само екстатичан доживљај, песникиња нас уверава стиховима: ‘Ако се каткад упитам срећа шта је… Само ми руку пружи, само ме загрли јако, Само ме чврсто држи, Срећу препознаћу тако’.
И етос наше песникиње је неупитан. Не само кроз преданост породичним вредностима, већ и по доживљају пријатељства, алтруизма, хуманизма, до чисто професионалног доживљаја себе као брижног исцелитеља од људских патњи због болести, и сапатника у таласу масовних страдања. Песма о корони је једна од бројних илустрација изреченог…“ (Из рецензије Братислава Магдића)
Бисер на дну мора
Проблеми, писци, дела VII
Песме
Пјесме из 1901.
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Хаику записи
Through Genocide to a Greater Croatia
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Српска православна црква у Дубровнику
Jezik između biologije i kulture
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Моји професори
Нова овидљавања
Звјездани вијенац изнад планине
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Снови и Мостови, I-III
О граде мој; завичајна антипоема
Зашто ти ово говорим 