На крилима Урила

„За Ве­ру љу­бав ни­је игра. Љу­бав је озбиљ­на ствар. Ка­да је љу­бав у пи­та­њу он­да се не тре­ба брч­ка­ти у пли­ћа­ку. Љу­бав тра­жи цје­ло­ви­ту лич­ност без остат­ка, за­то су Ве­ри­ни сно­ви ис­кре­ни и до бо­ла ве­ли­ки. Са­мо је она љу­бав до­стој­на по­е­зи­је у ко­јој је до­бро­та осно­ва, а све оста­ло по­тка.

Сти­хо­ви Ве­ре Ба­сор при­па­да­ју мо­дер­ној по­е­зи­ји. Сти­дљи­во тра­га за ри­мом, а ни­ма­ло је не до­ти­че ме­три­ка сло­га. Па ипак у са­звје­жђу мо­дер­ног пје­сни­штва ње­но пје­снич­ко име би­ће овје­ре­но овом књи­гом сти­хо­ва, чи­је по­ру­ке до­ди­ру­ју не­бо.

Див­но је са­зна­ње да је и Ве­рин и мој за­ви­чај Ду­чи­ће­во Тре­би­ње, па још кад ми је она се­стра по Хри­сту и се­стра по пе­ру, а ја ево по­же­љех да ми бу­де и се­стра по из­бо­ру – он­да ће то све­то трој­ство по се­стрин­ству има­ти трај­ну и не­про­цје­њи­ву ври­јед­ност.“ (Из поговора Божидара М. Глоговца)